Vuk Karadžić

Dari Wikipedia bahasa Indonesia, ensiklopedia bebas
Lompat ke: navigasi, cari
Vuk Stefanović Karadžić
Вук Стефановић Караџић.око 1850..jpg
Vuk Karadžić sekitar tahun 1850
Nama asal Вук Стефановић Караџић
Lahir 07 November 1787
Tršić, Kesultanan Utsmaniyah
Meninggal 07 Februari 1864 (umur 76)
Wina, Kekaisaran Austria
Kebangsaan Serbia
Suku Serbia
Dikenal karena Reformasi bahasa Serbia
Alfabet Kiril Serbia
Agama Ortodoks Serbia

Vuk Stefanović Karadžić (diucapkan [ʋûːk stefǎːnoʋitɕ kâradʒitɕ], bahasa Serbia: Вук Стефановић Караџић; 7 November 1787 – 7 Februari 1864) adalah seorang ahli filologi dan linguistik Serbia yang juga merupakan tokoh yang mereformasi bahasa Serbia. Ia juga telah mengumpulkan berbagai lagu dan cerita rakyat Serbia serta merupakan orang pertama yang menyusun kamus bahasa Serbia. Selain itu, ia telah menerjemahkan Perjanjian Baru ke dalam bahasa dan ejaan Serbia yang telah direformasi.

Karadžić telah menstandardisasi aksara Kiril Serbia dan memodernisasi bahasa sastra Serbia. Berkat pencapaiannya ini, ia menjauhkan bahasa Serbia dari bahasa Slavonik Gerejawi Kuno dan membuatnya lebih dekat dengan bahasa sehari-hari rakyat, khususnya dengan dialek Herzegovina Timur yang ia tuturkan.

Karya[sunting | sunting sumber]

  • Mala prostonarodna slaveno-serbska pesnarica, Beč, 1814
  • Pismenica serbskoga jezika, Beč, 1814
  • Narodna srbska pjesnarica, II deo, Beč, 1815
  • O Vidakovićevom romanu, 1817
  • Srpski rječnik istolkovan njemačkim i latinskim riječma, Beč, 1818
  • O Ljubibratovićevim prevodima, 1820
  • Narodne srpske pripovjetke, Beč, 1821, dopunjeno izdanje, 1853
  • Narodne srpske pjesme III, Lajpcig, 1823
  • Narodne srpske pjesme II, Beč, 1823
  • Luke Milovanova Opit nastavlenja k Srbskoj sličnorečnosti i slogomjerju ili prosodii, Beč, 1823
  • Narodne srpske pjesme I, Beč, 1824
  • Mala srpska gramatika, Lajpcig, 1824
  • Žizni i podvigi Knjaza Miloša Obrenovića, Petrograd, 1825
  • Danica I, Beč, 1826
  • Danica II, Beč, 1827
  • O staroj istoriji, turskoj vladavini, hajudima, 1827
  • Žitije Djordja Arsenijevića, Emanuela, Budim, 1827
  • Danica III, Beč, 1828
  • Prva godina srpskog vojevanja na daije, 1828
  • Miloš Obrenović, knjaz Srbije ili gradja za srpsku istoriju našega vremena, Budim, 1828
  • Danica IV, Beč, 1829
  • Kao srpski Plutarh, ili žitije znatni Srbalja, 1829
  • Narodne srpske pjesme IV, Beč, 1833
  • Druga godina srpskog vojevanja na daije, 1834
  • Danica V, Beč, 1834
  • Žitije hajduk-Veljka Petrovića
  • Narodne srpske poslovice i druge različne, kao i one u običaj uzete riječi, Cetinje, 1836
  • Crna Gora i Crnogorci (na nemačkom), Štutgart, 1837
  • Odgovori Jovanu Hadžiću – Milošu Svetiću na njegovne Sitnice jezikoslovne, 1839
  • Odgovor na laži i opadanja u „Srpskom ulaku”, 1843
  • Pisma Platonu Atanackoviću, Beč, 1845
  • Kovčežić za istoriju, jezik i običaje Srba sva tri zakona, Beč, 1849
  • Primeri Srpsko-slovenskog jezika, Beč, 1857
  • Praviteljstvujušči sovjet serbski za vremena Kara-Djordjijeva, Beč, 1860
  • Srpske narodne pesme V, Beč, 1865
  • Srpske narodne pjesme iz Hercegovine, Beč, 1866
  • Život i običaji naroda srpskog, Beč, 1867
  • Nemačko srpski rečnik, Beč, 1872

Terjemahan:

Bacaan lanjut[sunting | sunting sumber]

  • Kulakovski, Platon (1882). Vuk Karadžić njegov rad i značaj. Moscow: Prosveta. 
  • Lockwood, Yvonne R. 1971. Vuk Stefanović Karadžić: Pioneer and Continuing Inspiration of Yugoslav Folkloristics. Western Folklore 30.1: pp. 19–32.
  • Popović, Miodrag (1964). Vuk Stefanović Karadžić. Belgrade: Nolit. 
  • Skerlić, Jovan, Istorija Nove Srpske Književnosti/History of New Serbian Literature (Belgrade, 1914, 1921) pages 239-276.
  • Stojanović, Ljubomir (1924). Život i rad Vuka Stefanovića Karadžića. Belgrade: BIGZ. 
  • Vuk, Karadzic. Works, book XVIII, Belgrade 1972.
  • Wilson, Duncan (1970). The Life and Times of Vuk Stefanović Karadzić, 1787-1864; Literacy, Literature and National Independence in Serbia. Oxford: Clarendon Press. ISBN 0-19-821480-4. 

Pranala luar[sunting | sunting sumber]